1
Видим: рано долази јесен, и то одједном на свима путевима. Собе се већ пуне влагом и језом коју ништа не може да истера. Остаћемо потпуно без цвећа. Осетићемо шта значи толико волети тако пролазне ствари. Једино што нам остаје то су разговори о цвећу које смо овде заједно гледали.
2
Стазе су мокре. По њима, јесен би већ била потпуна. Али дрвеће је бујно и зелено. Киша је стала. Површина језера опет је глатка, али само на средини. Уз обалу, са нагнутих дрвета падају по води обилне капи, као нова киша. Тако и још зелена дрвета продужују слику јесени.
(1939)
Нема коментара:
Постави коментар