Модра река жури,
Крај ње златан спруд.
Она с пеном јури;
Куда ли ће, куд?
Лишће јој по води,
Замкови на дну,
С њеном пеном броди
Чун мој ко у сну.
И престиже река
Воденички бег,
И поља далека
И зелени брег.
Тек кроз дуге сате
Ко зна кад и где,
Чун ће да прихвате
Дечје руке две.
Крај ње златан спруд.
Она с пеном јури;
Куда ли ће, куд?
Лишће јој по води,
Замкови на дну,
С њеном пеном броди
Чун мој ко у сну.
И престиже река
Воденички бег,
И поља далека
И зелени брег.
Тек кроз дуге сате
Ко зна кад и где,
Чун ће да прихвате
Дечје руке две.
Нема коментара:
Постави коментар