ЛЕП ДАН - Десанка Максимовић

Сутрадан после кише
дођох птицама у стан,
а оне све окупише:
- Леп дан! Леп дан!
Проговориле наједном
и сове, дању неме:
- Лепо време! Лепо време!
Разбрбљао се поштено
и стари хроми гавран:
- Волим кад леп је дан!
Загрцнуо се поток,
сав се од смеха цепа:
- Да светла јутра, лепа!
Мрмља и дебели бумбар,
сав јоште бунован:
- Леп данас имамо дан!
И белутак под сунцем
поздрави ме, скреса:
- Разведрила се небса!
Борови као војници
уз бедра приљубили длан,
јављају ми и они:
- Леп дан! Леп дан!
Водопад са стене звони
прскајући ме штедро:
- Свануло јутро  ведро!
И пуж поверљиво шапће,
ни он није за сунце слеп:
- Дан леп! Дан леп!