ТАМНИ ЛЕПТИР - Стефан Цвајг

Покривен вечерњим ружама, још руди
Преда мном мој родни крај. Но срце бије
Ипак пјесма чежње изгнаника худи`,
И ћутим бол кога нисам знао прије.

Ко жалосно слатка опомена једна
Мене обузима ова братска туга.
Рано лети тамни лептир - слутња ледна,
Изнад младости ми процветала луга.

Сваки час ми носи једну слутњу. Камо
Полет? Срце немо. И сам поглед врео,
Женски поглед сјајни, знам да сносим само,
Ко дршћуће руке један венац свео.