У сутону вечерњем
Леже села и гај лепи;
Златни месец с неба греје,
И све благи мирис крепи.
На потоку штурак цврчи,
Нешто шушти у близини;
Путник чује пљусак воде
И дисање у тишини.
То се сама лепа нимфа
Купа тамо у дну села;
И у сјају месечине
Трепте њена недра бела.
Леже села и гај лепи;
Златни месец с неба греје,
И све благи мирис крепи.
На потоку штурак цврчи,
Нешто шушти у близини;
Путник чује пљусак воде
И дисање у тишини.
То се сама лепа нимфа
Купа тамо у дну села;
И у сјају месечине
Трепте њена недра бела.
Нема коментара:
Постави коментар