Снова ме хвата срчаност стара,
Мени је ко да на врану
Јездим и снова, пун слатког жара
Ја јурим драгином стану.
Снова ме хвата срчаност стара,
Мени је ко да на врану
На мегдан јурим, а бес ме згара -
Такмац је већ на мегдану.
Ко вихор јурим, дивље и слепо,
Све лете редови гора!
И такмац и моје чедо лепо,
Обоје подлећи мора!
Мени је ко да на врану
Јездим и снова, пун слатког жара
Ја јурим драгином стану.
Снова ме хвата срчаност стара,
Мени је ко да на врану
На мегдан јурим, а бес ме згара -
Такмац је већ на мегдану.
Ко вихор јурим, дивље и слепо,
Све лете редови гора!
И такмац и моје чедо лепо,
Обоје подлећи мора!
Нема коментара:
Постави коментар