ОСТАНИ, ПУТНИЧЕ - Десанка Максимовић

Остани, путниче, на овом пропланку,
у њему, додуше, нема златне руде,
сунчевог злата једино ту буде
и бисера росе, по трави, на уранку.

Али срешћеш вечерас вилу лаку
која досад није виђала људе.
Твоје очи кад вилу зачуде,
предаће ти се као вилењаку.

Опасности је пуна околна тама,
нека вила некад не стане сама,
немој без ње одлазити ни у лов.

Прикрашће се однекуд из мрака
и украсти је који од вилењака
па однети опет јелама под кров.