ПОСЛЕ ПОНОЋИ - Десанка Максимовић

Будна само ја ноћи на хрбату.
Спава бог светлости, сунце, и звуци,
сумњам да су будни и сами вуци,
вукодлак се дремљив крстова хвата.

Не чују се пси ни птица јата,
не шкрипе по стази парка облуци,
дрема фењер дирецима у руци,
уснули станари кућа, појата.

Спава у димњаку радознали дим,
и ветар уморан заспао са њим -
будна само ја у свој васиони.

Пијанац неки на плочнику спава,
недалеко хрчу Дунав и Сава.
Будна само ја у целој васиони.