ДРЕВНЕ РЕЧИ - Десанка Максимовић

Каза те данас неко, речи жељена,
коју су казивали незнани ми преци,
која је као облутак у дугој реци
докотрљала се до мога времена.

Реч јасну и тврду као од кремена,
коју су говорили и сељаци и свеци,
у наслеђе очеви остављали деци,
на уснама им била сваког трена.

Речи рођене оног дана света
кад је и мисао људска започета,
ближе су ми него које сада слушам

око себе сваког дана и часа.
Слушам њих, али у мени се гласа
далеких и заборављених речи душа.