ТИНУ УЈЕВИЋУ - Десанка Максимовић

Песниче, љубимче бога Световида,
ноћас пишеш песме, па су пуни сјаја
твоји прозори, зидови одаја,
као да месецу неко дворац зида.

Зидови око тебе су биљурни
у час кад ће процветати песма,
светли се и ореол твога несна,
људи сањају светлост кад бдиш ти.

Тине, створени од чуднога склада,
живота, умора, поезије, јада,
Весне си и Црнобога старога син.

Зашто не учини, Световиде боже,
да песник вечно млад остати може,
зашто дозволи да остари ТИН.