ГРОМ - Десанка Максимовић

Грмело је сву ноћ па удари гром,
трипут узаманце и преста,
а около буквик и јелова честа
и на брегу дашчани дом.

Младић ујутру пође околином
од места до места,
планини до на сами престо,
обузет слутњом злом:

да гром не удари у стари бор
где му је први љбавни разговор
заплетен у гране остао.

Нађе нетакнут до жбуна жбун и трн,
а бор, подеран барјак црн,
у модри простор се загледао.