РУДНИК СЈАЈА - Десанка Максимовић

Исцрпе се рудник угља,
поток који злато тера,
сасеку стене мермера
и опусти многа ризница друга.

Охлади се љубав дуга,
стара поколеба вера,
посумња у златопера,
одбаци за бој полуга.

Само сан песника гори,
машта његова вихори,
стваралачка страст несита.

Само рудник тај не гасне:
песник и у часе касне,
и у сну, у њега хита.