БОГОЈАВЉЕЊЕ - Десанка Максимовић

Јовањски мраз. Дрво и камен пуца.
Крај обала залеђене Колубаре
чекају људи, деца, жене старе,
да под пробијеним ледом засветлуца,

лик божији топлији од сунца
у леденом виру воду да озари.
Месец слеђен више не крстари,
слеђене звезде. Дрво и камен пуца.

Бог се човеку увек јавља обноћ.
Сад ће, само што није, ближи се поноћ.
И божје лице светло у виру сине.

Само га два не опазише човека.
Један оде кући. Други оста да чека,
гледајући час у воду, час у висину.