ПАДОБРАНАЦ - Десанка Максимовић

Изнад свакодневних на земљи ствари
својих мисли нека врста сам пилота.
Око мене тишина и лепота,
воде ме непознати ми радари,

и спусте где они хоће, у ствари,
некад усред корова, усред драча,
крај равнодушника, крај исмевача,
крај оног који за небо не мари.

Паднем негде где се учиним странац,
као туђински слетео падобранац,
помало чудан, можда и опасан.

Заноси ветар моје падобране
на неповерљиве људе и стране -
али ја не доказујем ко сам и шта сам.