Питају ме. Одговарам. И речи ми се претварају у камење. Погађају их у главу, ударају их у прса, падају им пред ноге.
И даље ме питају. Одговарам: камене речи излећу, одбијају се, падају. И расту, расту у бедем преда мном.
Са свих страна питају ме. Одговарам на све стране. Камени одговори одваљују се, залете, стропоштавају. И дубе, дубе бунар нада мном.
Питају ме. Не могу да одговорим. У грлу речи би ми се претвриле у кртице. Разриле би ми, разнеле оно мало црнице што имам.
Питају ме. Одговарам из све дубље таме. Под све већим теретом мојих камних одговора.
Питају ме још увек.
Нема коментара:
Постави коментар