АЛБА - Гиро од Борнеја

Царе славни, часни зраче бели,
Боже мили, када бисте хтели
моме другу дат знак ваше моћи,
јер не видех њега још од ноћи,
а брзо ће зора.

Лепи друже, спавали ил` бдели,
не спавајте, нек мине сан врели,
јер с истока та звезда ће доћи
што дан носи, спазих у јасноћи,
и брзо ће зора.

Лепи друже, слушајте мој говор,
не усните јер кроз шумски ловор
дан јављајућ чујем цвркут птица,
ја се плашим опаснијех тмица
а брзо ће зора.

Лепи друже, станите на прозор
и видите звијезде кроз простор,
тад знаћете да вам нисам злица;
у противном чувајте част лица,
јер брзо ће зора.

Лепи друже, откад се растасмо
ја не спавах већ молих се само
да Бог добри син Свете Марије
мог ми верног друга не сакрије
јер брзо ће зора.

Лепи друже, молите се тамо
да се скријем у предворје тамно
и до дана бдијем што радије;
до мог друштва и песме вам није,
а брзо ће зора.

Драги друже, у таквом сам стану
да не мислим о зори и дану,
јер најлепшу коју роди мати
држим и грлим, залуд ме прати
и зли завидник и зора!