ЖАЛОПОЈКА НА ОБАЛИ МОРА - Рембаут од Бакераса

Вали силни стижући низ море
с којима ветри гоне се и боре
шта ми о драгом ваши гласи зборе
откад оде? кад ће ми у дворе?

И ој, од бога Амора
дође ми час радост а час мора!

Ој! лахоре што пролећеш крај
где мој драги спи и живи, вај,
гутљај ми даха његовога дај!
Отварам уста жудећ гутљај тај.

И ој, од бога Амора
дође ми час радост а час мора.

Зло је волет неког из туђине
јер у плач се претвори весеље;
зар знах да ће он да напусти ме
ком испуних љубећ га све жеље.

И ој, од бога Амора
дође ми час радост а час мора.