ЉУБАВНА ПЕСМА - Рајмон од Миравала

Сада кад је љута зима
кад дрхти и мре сав свет
више повода још има
него када лист и цвет
све украсе, за пој и склад
у томе што је јак и рад
и који срцем није тром
упркос свем на свету том.

Амор многим законима
и делима квари ред,
прво даје па отима
час је иза час је пред
час жар носи а час хлад
а свак ко свој загуби над
жалошћу испуни свој дом
и уздише у срцу свом.

Још не бех у овим  злима,
ал` Амор откри тај лик свет
и већ страх ме обузима
да мораћу због ње мрет.
А ипак оставих је сад
њој своје срце у њен сад
одакле мени стиже лом
те жудим за смрћу злом.

С великим је, да, дражима
та лепа чији ја сам кмет
и тако ме свег сажима
да другу служит нећу хтет,
јер ме поглед благ и млад
њој привуче и никад
нећу бити гладан, брижан, хром,
одговори ли срцу мом.

Мада каткад зло ме прима
добри над јача мој лет,
и још горим тре стварима
уз њу желим остат опет
јер сада се мора знат
да л` ће бити лет ил` пад,
нећу побећи пред њом
не знајућ куд у злу том.

Да у Ломберс краљ с људима
дође, то биће среће сплет
јер он носи у грудима
вредност већу нег сав свет
још ће га разгалит тад
лепа госпа Азалијад
која ведра с косом плавом
све радошћу пуни правом.

Дамо, дајте да за ваш рад
сваки, ма било где и кад,
вама Миравал буде склон,
али не сме рећ` вам он.

Да Одијар сметне јад
ја доказ му желим дат
јер сви знају да је Рамон
највећи на свету барон.