четвртак, 14. јануар 2016.

ЛУНА У ЛУНЕЛУ - Гилем од Монтањагола

теноцона с Гироом Блакасетом о имену госпе Гаузеранде

НОТАЊАГОЛ

У Лунелу сад јасна луна сја
и шири  сјај над другим светлима
њен сјај радост и љубав узима
и благ одмор и задовољства сва.
А кад светлост над Лунелом јасна
би, те сину с Тулузом Прованса
учтивост и радост беху у тми
ал` сад их Лунел у сјај обе уви.

Име тог сјаја чисто је - свак зна -
јер он каже добрим свим зналцима
Гаузеранда га узе да свима
што видеће њен лик буде до дна
знана радост кад се јави сасма
и сласт ће их тргнути иза сна
њу и те од ње што срећни су сви
то име не могу чут тек глув.

Гиро драги сва умна Прованса
нек ми каже име кад то сазна
каже л` га неће бит места љутњи
то име треба над свима синути.

БЛАКАСЕТ

Драги Гимел хвалећ грешите - ја
мним - та луна зраке сунца прима
стог је "луна" зовете јер с њима
у њу лепота и блесак се збра.
И док скрије њу луч дана јасна
а ноћ црна чини да је крсна
те сја - Гилем, то рекосте ту ви -
кроз мрак на ту похвалу смо глуви.

Не видим с другим свим зналцима, да
га и узе дубљег смисла има
јер све то је Гилем вел од дима
што рекосте стог одговор вам дах.
Ал` рећи ћу како јој се сласна
лепота пали и како часна
спрам достојни чува облик бујни
док више рећ` могло би да збуни.

Драги Гилем луна пошто засја
гаси се стог похвала је празна
та коју звасте није слична луни
јер се не гасећ лије свој сјај пуни.

Нема коментара:

Постави коментар