ПРВИ СУСРЕТ С ДАМОМ - Гилем од Кабестана

Кад се Госпо указасте мени
кад да гледам вас бејасте рада
срце моје све мисли измени
и покорност своју дах вам тада;
ви сте Госпо срцу жељу дали
чистим оком смешком на уснама;
заборавих све и себе сама.

Јер лепота јер говор отмени
благост ваша и љубавна нада
мој су разум отели тад мени
и ви Госпо њим владате сада;
ал` вас само верно срце хвали
дивећи се вашим врлинама
недостижна ја припадам вама.

Ја сам Госпо ваш роб привржени
и тек једна љубав мноме влада
а кад нежно дворим другој жени
мислим да се спасим црног јада;
ал` тек од вас стижу среће вали
сваку другу љубав крије тама;
ваш сам, срцу најдража сте дама.

Ал` памтите молим то што мени
на растанку обећасте тада
те сад радост моје срце пени
јер чекање њему Госпа зада;
ја сам срећан и кад расту жали
и још бићу ако годи вама
добра Госпо пун наде  и плама.

Не плаши ме мој бол безимени
јер верујем да нека награда
најзад Госпо припашће и мени;
чак су патње за мене наслада
јер љубавник мора да се кали
и да прашта многим неправдама
да кроз муку припадне му Дама.

Ах! кад бисте Госпо бар казали
част велику чинећи ми сама
да пријатељ искрени сам вама!