ПЕСМА - Рембаут од Оранжа

О љубави сам зборит рад
у име других драгана
ал` кад о својој почнем тад
изгубим сваки ред и склад
јер ми на сва блага знана
не вреде, мој углед пада;
стог ћу наспрам љубави бит
чист и искрен и племенит.

Тако ћу друга срца сад
учит да воле постојана
а свиди ли им се мој рад
љубавну убираће слад
у обиљу са свих страна;
нек гори ил` горе страда
ко сумња, ал` лак сан снит
може ко ухвати ту нит.

Кад вас због дама води над
чија част је поуздана
а од њих запљусне вас хлад
ви њима припретите тад
а буде л` необуздана
и окрутна, мада млада,
нека зна се, нећу крит,
грубост је понајбољи штит.

Могу и други савет дат
како дама да свладана
буде: треба испред ње стат
гордо јој објављујући рат
и хвалит још сваког дана
ону што је ругло града
и нека вам кућа није нит
црква нит брод ком прети хрид.

Тако ћете ублажит глад
ал` та ми је стаза страна
јер сам за љубав слаб и млад
те се мењат нећу никад.
Да су ми сестре све ја на
њиг глед`о бих срца рада
и све морао бих чинит
благ и искрен и истинит.

Ал` нек вас не стигне тај јад
јер лудост је моја храна;
немојте збиља у тај страд
већ вратите се уназад
ако стрепите од рана
и мука и суза сада;
спрам њих ћу увек благ ја бит
ако се уз њих могу свит.

Ал` морам рећи, треба знат
да - и то ми је сва мана -
не волим ништа, ником рад!
Ал` волим прстен тај што тад
би на прсту... пст, с усана
сама ми се реч искрада:
грех смртни је одвећ зборит
стог у срцу бићу скровит.

Мој Леп Жонглер ми је нада
стог, јер је таква њена бит
да ми неће зло наудит.

А песма што успех срочи
у мој Родез гре пред освит.