недеља, 10. јануар 2016.

ПРОТИВ ЗАВИДЉИВАЦА - Бернар Марти Сликар

Кад гране доб раздрагана
и свуд шири се нов цвет
и док слушам испод грана
милозвучних птица сплет
ком срећа и част је драга
такву љубав нек нађе сам
да не примети створ зао.

С Истока до оних страна
још видео није свет
такву даму што је знана
мени, као што је ред;
тако лепа је и блага
и пре ја бих умро, знам,
но што бих је другом дао.

Кад сам лопов ком је знана
никакав не трпим јед
кад сам наг сред њена стана
и бок милујем јој свет
не знам цара чија снага
вреди више но тај храм
где сам чисту љубав знао.

Сви шкрци и дружба збрана
злих језика, тај скуп клет
ком би моја љубав брана!
Ал` да чује Бог мој савет
не би требало крчага
тим за које Маркабрус вам
рече да ће у пакао!

Била би ми сва танана
љубав да њих нема испред
знам да моја да драгана
не жели да мења изглед
и да никад ме не слага
и да трпеће зли плам
љубоморних душа, јао!

Траја за ме тек три дана
ово лето, свршен лет!
У шуми ћу ипод грана
(не знам да л` ће она хтет)
бит испосник, крај тог прага
желим живет и мрет, шљам
мрски да бих избегао.

Вај! прав драган не сме да на
месеци се срди след
јер јануар нема мана
к`о ни април ни мај леп;
кад понуди своја блага
Амор буди тврд к`о кам
да ти не би било жао.

Нема коментара:

Постави коментар