ЉУБАВНИ НЕСКЛАД - Гиро од Калансона

Та мила
вила
ми је зла
тек била;
крила
све до тла
ми свила
чила;
стог нек зна
сила
немила,
нећу да

тик уз лик тај
на ком свежи лахор
увећа сјај
убије ме Амор
ал` ни сам Рај
не мами мој напор
јер пре за крај
у ваш бих мек затвор!

Зборим само
луде ствари
ал` ми знамо
моје жуде
дух би тамо
да ваш буде
стог блага дамо
реците шта зло сам рек`о

јер патим
од вас далеко
и вапим
да срце меко
и са њим
уздање неко

дате ми сад
јер откад склад
драг и благ у ме се стек`о
служих вас рад
уз поштен рад
никад криво ил` попреко;
стог због вас млад
осетих јад
кад ме Амор Бог опек`о
ал` ја и тад
служих вас рад
свих ваших жеља к`о еко.

Пажена
и праћена
ви бесте у сваки час
блажена
и слављена
не би лепше од вас;
ја сена
тек згажена
бићу не дате л` спас
бачена
и тлачена
и све хвалећ ваш крас.

Био би грех
да сада мрем
сакријте смех
у том злу свем
и знајте ех
како се прем
Дамо јер грех
вама под трем
где
скристе ме
те више не могу ван;
гле
срце! пре
лепо здан би нам стан;
зле
мисли те
вера свладаће знам;
све
ружне сне
расуће нови дан

чинећ све што
вас свежи
ал` све је зло
у тој мрежи;
а жеља сто
ту бежи
за вас је то
дар најтежи.

И због тог хтео бих бар
делит мудро
срца жар;
пре бих умро
- јасна ствар -
за вас, нег друге снио чар.
Нек Алфонс Кастиље цар
прими тај с вама Дамо дар!