ОПРОШТАЈ ОД СВЕТА - Бертран де Борн

Када мислим радознао
ко сам и откуда стижем
крстим се зачуђен и нем
јер Бог да би мој грех спрао
поднесе муке све и крст.
Ал` Он истинит и чврст
како бих узе Њега стао
убиће грех исто као
што злу ми жељу чека смрт.

Радо бих сва блага дао
тек да Богу ближе приђем
ал` Бога не учећ ничем.
Мним кад бих уз Њега сјао
да смешка не би био шкрт.
Брате ако наш пут би тврд
мир нам није умакао;
кад не чини ма могао
добро човек гре у смрти.

Шта је човек рад бих знао
и шта вреди? зло удишем;
а богаташ сав узвишен
је л` богат? пре дужан јао;
јер постаје рс сваки крт
на дан кад свак мора грд
проћ кроз врата у пакао;
ма  играо ма плакао
за свакога је иста смрт.

Господу што се овенчао
свим весељима - ја кличем!
Ах зло срце! што узмичем
памтећ многи савет зао
и лажних уздаха грк врч!
Ал` сад желим да мине грч
и коби прав пут сам дао.
Најзад сам греха терет спрао,
стог мени живот њему смрт.

Пошто Бог је за нас пао
нек не буде с тог понижен
већ дајмо знак свом ближњем
не како је нас издао
издајник; не мами зла врт
мене јер ђаво је стрт
а слободан ја, не као
пре кад ми је душу крао
јер не буди ми сад страх смрт.

Фолке кад бих веровао
у то што сам све казао
не би ми будила страх смрт.

Ал` хвалу бих Том саткао
што је смрти нас спасао
прихвативши на крсту смрт.