среда, 13. јануар 2016.

КАКО СЕ ВЕЋ... - Пер Видал

Како се већ зима љути
и доб љубави је сана
сташе игре и цвркути
птица испод лисних грана
нећу да ме тама и студ
спрече да стих један дам
и стога свој ћу наум рећи.

Друга жеља и бол крути
срцу беху ми сва храна
откако ме не хте чути
неверница та драгана
а у срцу ми беше свуд;
преварит ме би лако знам
ал` њу јад ће стићи већи.

Не због друге мене пути
воде од ње мада рана
пече јер реч нећу чути
те чија је лаж ми знана;
вај! само њен слушах суд
јер друга не строши мој плам
нит ја нити неко трећи.

Варате се јер све слути
да ћу Дамо сваког дана
мислит на вас и чезнути
и ведар тек бити свана;
јер мрем кад вас хвале свуд
и волим кад зло праве вам
и још ће вас веће стећи.

Не кријем да мора минут
та охолост раздрагана
јер створ охоли за минут
зна паст с врха сред бездана;
а ко видећ чека - је луд
и не зна боље наћи сам
а свет хрли тој несрећи!

Нек згодни и прости су ти
што му иду са свих страна
мени свет тек муку смути
јер немам моћ Дрогомана;
кад нисам ни моћан ни худ
треба да напустим тај срам
у коме живех све губећи.

Нема коментара:

Постави коментар