ЉУБАВНА ПЕСМА - непознати песник

По свему личим на дете мало
што у зрцалу посматра свој лик,
и дотиче га, и тре, те зрцало
разбије се тад на додир толик:
исто тако њен савршен облик
занео ме, те ме опчарало
благо лице, због ког сам сад болник,
јер ме прате завидљивци стално.

И због тога тако сам пун јада
и зебње да љубав губим њену,
и јоште певам пун жеља и нада;
јер ме лепа победи и прену
стрепећ да вид згубим у трену
као Нарцис, што у води тада
угледа и своју заволе сену
и с луде љубави тако срада.

Свакако њен бих опроштај хтео,
а зли завидљивци ту се крећу:
Бог нек их казни, јер живот цео
стог изгуби веселост и срећу!
Памтите, лепа, благост највећу
кад целов спустих на лик вам бео:
због тог сваки мој се нада део
да вас никад изгубити нећу.

Лепој иди, песмо што сам спело,
и њој реци да бићу весео
кад вест од ње добијем следећу!