четвртак, 14. јануар 2016.

ЉУБАВНА ПЕСМА - Елије Каирел

Април
ни мај
не чекам
да здам стих
јер чисте љубави знам дух и дар.
Кад ветар дува и гна у тај пар
лисје с грана нисам тужан и нем
већ жељан склада
ведар и свему рад
и волим када
пада снег свеж и град
ил` сја пролет и цвет искренути.

Је сил.
ник тај
што се сам
испред њих
узме себи презрев милост и дар
стог лажну љубав следи у тај пар
а ко му служи под лош стаје трем
ал` свих јада
ја решићу се кад
онај страда
што жели мој пад
стог то чинећ чист ми видик мути.

Обил-
но, вај,
у бездан
мора злих
лажно пријатељство скри дух и дар
ал` чисту љубав следим у тај пар
и не жалим се на зло од ког мрем
јер пун нада
уз њен лик леп и млад
служим сада
сав њен тог тела склад
где част и сласт и ум су расути.

Да мил
за крај
к`о један
монах тих
будем, не трошећ зли дух ни зли дар,
створи њена лепота у тај пар:
с тог разлога сам у љубави њен;
тако - мада
ћутим тек мислећ сад
о њој - зна да
љубавну трпим глад
плашан да је мој збор не наљути.

Ход чил
је, знај,
и нежан
и пре свих
те лепе што против зла сли жар
у срце ми и тело у тај пар
те свуд је служим и пратим к`о сен.
К`о што млада
сва деца воле слад
кад плод пада
тако сам ње ја рад.
Кунем те, Аморе, зло не слути!

Бол ил`
очај
би спреман
од злобних
завидника чији је зао дар
кад видеше ме срећног у тај пар;
сад ми је срце скрито свима сем
њој, и када
осетим неки јад
знам сред сна да
загрлим је и тад
цар Перзије може поникнути!

Краљу сада
од Леона грем рад
јер ту влада
мир и радост и склад:
он част бранећ неће устукнути.

Маркиз града
тог званог Монферат
нек напада
у игри да да мат
кад пиона скрију даме скути.

Нема коментара:

Постави коментар