субота, 15. октобар 2016.

СВЕДОЧАНСТВО - Јоан Цепелеа

Рукописи су се окретали
у несавршенству речи
у празнини стварања у одмору туге
просто не могу веровати да сам једини
у овој фази реалности
тученој несигурним омотачима

Дођавола...
Коме сам то дао своју лулу, пријатељу?
Можда то знаш исто колико и ја
смисао реза насред радости
колико год се задоцњења јави
линија живота остаће иста

Али да видимо да ли одиста постоји
оно што постоји
да ли постојимо
да ли рачунамо
да ли хватамо себе
у екстази
људождерског доба...