уторак, 15. август 2017.

Милена Павловић Барили

4.

Тражим неког спретног гласника
који сва врата зна да отвори,
који зна да попут оштрице пробија зидове,
који зна да скочи на балкон
а да никога пре времена не пробуди.
Мало су важне
његове године.
Најбитније је да ћути
и да брзо трчи.

У само једној ноћи
треба да обиђе читав град
све зграде, предграђа,
обале, виле, болнице,
да се пробије у све собе
и све хотеле,
од подрума до собичка у поткровљу,
да не заборави један једини спрат,
нити пропусти која врата,
Са несумњивом умешношћу
мора да поотвра кавезе
и у свом наручју однесе
све мале птице угинуле
у заточеништву.

Са тим немерљивим благом
створићемо лепу башту.

Али, шта ја то говорим?
Ова ноћ нема свој крај...

Нема коментара:

Постави коментар