10.
Стигли смо до међе
нашега дока.
Грејући руке на ономе што је било
Сањали смо дуго.
У пасивности нашег погледа
Патње су биле исцрпене
Заједно са жељом
Ослобођења.
Близу слатких вода
Сањали смо дуго.
Али
Када је поларна звезда
Озарила долину наших снова
Наши су бели костури
Оглодали мирно
Сву светлост дефинитивнога.
Нема коментара:
Постави коментар