Зар да заборавим толика лица
Крвава, слободна
Просвјетљена доколицом -
Лица самоубица, убица,
Драга лица небеске дјеце
Која ме ноћу љубе, љубе и одводе
Некуд дубоко.
Боже, откуд овдје
Без пола и лица
Без среће и несреће
Без сјећања.
Једна мутна жена
Плаче на мом мутном престолу
И оплакује моје мрачне зјенице -
Зар да заборавим њено нељубљено лице.
Нема коментара:
Постави коментар