СЕНКЕ ПО ВОДИ - Весна В. Лаловић
уторак, 15. август 2017.
Милена Павловић Барили
7.
На углу једног белог облака
спава туга неодређена
у мелодији трајној
успавана и нема
у сред дрхтаја астралног
само мрачни плач шуме
вије јој сребрне косе
изгубљене у оку даљине.
Нема коментара:
Постави коментар
Новији пост
Старији пост
Почетна
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар