уторак, 15. август 2017.

Милена Павловић Барили

7.

На углу једног белог облака
спава туга неодређена
у мелодији трајној
успавана и нема
у сред дрхтаја астралног
само мрачни плач шуме
вије јој сребрне косе
изгубљене у оку даљине.

Нема коментара:

Постави коментар