6.
Волела сам да волим више од уобичајеног,
зато моји снови и нису имали други пут,
али је терет био огроман
и пресавио ме је до земље.
Сада су моја кола покварена,
а моје артерије пукле.
Изгореле изнутра
потопљене споља, пукле су.
И сви су се разочарали
јер није било крви да потекне,
јер су моја кола,
не познајући пут,
пала у тако дубоку провалију
и тако далеко -
да ни њихове очи
ни њихове варке
нису успеле
да умање тај простор.
Нема коментара:
Постави коментар