Ја немам снаге да се браним
Од прашине,
Нијесам храбар пред навалом
Паучине.
Ја не могу свакодневно подносити
Њихово уљудно
- Добар дан.
Кад ме питају
- Како сте?
Болестан сам цио дан.
Ја сам кукавица,
У њеним миришљавим гаћицама,
Пред њеним срозаним чарапама,
Падам у несвијест.
Њене мекане руке ме гуше.
Кад срчу,
Кад се љубе,
Тресе ме епилепсија.
Слушам жубор дјечји под прозором.
Нема коментара:
Постави коментар