Једног јутра кад сам се пробудио
Рано сунце је блистало
Небо је било краљевство
У крви
Месец и звезде
Војска што лежаше поражена
Попут воћа остављеног да увене
Бедна духовна храна
А копља јутарњег сунца
Охрабрена победом
Неземаљски су лебдела
На барјацима од ватре
Клечао сам у башти
Умивен свитањем
Кад неки глас одјекну јасно
Покрио сам очи
Хвала ти за ово јасно, ново јутро
Јер ноћ је изгледала тако врлетна
У тами и крви
Нестаће туга
Нестаће боли
И нестаће ови путеви сувише уски
Доћи ће нови дан
Овај дан
За нас
Нема коментара:
Постави коментар