О ВРЕМЕНУ - Халил Џубран

ТАД звездозналац рече, А шта нам, Учитељу, кажеш за Време?

Он одговори:

Ви бисте да меримо време, немерљиво и безмерно.

Ви бисте да прилагођавате своје поступке, па и да усмеравате токове свога духа, у скалду с часовима и годишњим добима.

Од времена бисте да начините поток на чијој бисте обали седели и гледали га где тече.

Али оно безвремено у вама свесно је безвремености живота,

И зна да је јучерашњица само оводневно сећање, а да је сутрашњица само данашњи сан.

А оно што у вама пева и снатри, још борави у окружју оног првог тренутка који је развејао звезде по васиони.

Ко од вас не осећа безграничност сопствене моћи да воли?

Па ипак, ко не осећа да је сама та љубав, иако безгранична, као под опсадом у самом средишту његовог бића, и као да не ходи од једне љубавне примисли до друге, нити од једних љубавних чини до других?

И није ли љубав иста као и време, неподељива и беспросторна.

Но ако у својој мисли морате размерити време на годишња доба, нек свако доба оркужи сва она друга,

И нека данашњица обгрли јучерашњицу сећањем, а сутрашњицу чежњом.