Руше се куле од слоноваче
И ласте су наоштриле кљунове
Ово је доба велике пропасти
Ово је доба када трчим
Право теби
Јер ја сам заробљен
Право теби
Јер поново сам ухваћен
Све је блеђа светлост што допире с прозора
Свећа капље на полицу
И туга се већ тихо прикрада
И плакаћу, девојко
Али дојурићу
Право теби
Јер ја сам заробљен
Право теби
Јер поново сам ухваћен
Нестали су дани дуга
Нестале ноћи звезданог сјаја
И море ће прогутати планине
А небо заискрити муњама
Право теби
Доћи ћу право теби
Дотрчаћу у твоје нручје
Још једном
Небо нам је ускраатило своје краљевство
Свеци су пијани и завијају на месец
Бојна кола анђела се сударају
И трчаћу, малена
Дојурићу
Право теби
Јер ја сам заробљен
Право теби
Јер поново сам ухваћен
Нема коментара:
Постави коментар