ТАД проговори нека жена, рекавши, Говори нам о Болу.
А он изрече:
Ваш бол је ломљење шкољке која вам спутава разумевање.
Као што се коштица плода мора распући да би се њено срце изложило сунцу, тако морате и ви спознати бол.
А ако узмогнете да се у срцу непрестано дивите свакодневним чудесима у своме животу, ваш бол вам се неће учинити мање чудесним од радости ваше;
Прихватили бисте годишња доба својега срца као што сте одувек прихватали годишња доба која проходе њивама вашим,
Те бисте спокојно посматрали и њиве свога чемера.
Много од свог бола сами сте изабрали.
То је гроки напитак којим вам видар у вама лечи оболело биће.
Зато имајте поверења у тог видара, те пијте његов лек и тихо и спокојно:
Јер ту његову руку, мада тешку и твру, води милосна рука Невидљивога,
А врч који вам пружа, макар вам пекао усне, уобличен је глином коју је Грнчар омекшао својим сопственим светим сузама.
Нема коментара:
Постави коментар