Кад сам први пут дошао у град
Људи су се око мене скупили
Частили ме пићем
Господе, како су брзо песму променили
Кад сам први пут дошао у град
У дугачку шетњу су ме повели
Дочекали ме као пријатеља
О, како су брзо песму променили
Прате ме сумња и мрачне гласине
Где год да кренем на пут ми стају
Као да крв на мојим рукама
Могу видети сви у овом крају
О благи Господе
Назад се не може
Али увек постоји још неко место
Кад кренеш мало даље цестом
Гледам кроз прозор како тамо, преко пруге
Пале ватре
И у одсјају пламена
Видим њихова лица, видим како ме мотре
Како бих волео да ме оставе на миру
Кад сам први пут дошао у град
Њихове услуге биле су бесплатне
А сад су чак и врата курви
Затворена за мене
Гледам свој лик у огледалу
И покушавам да одгонетнем
Зашто су људи у овом граду
Дигли руке од мене
О благи Господе
Назад се не може
Али увек постоји још неко место
Кад кренеш мало даље цестом
О Господе, ма где да кренем
Бојим се замке, бојим се ломаче
Јер нема кости коју нису ломили
У градовима у којима сам био раније
Али они који су се огрешили о мене
Збрисани су
А сваки нови дан потврђује да ја још живим
Проклет био дан кад сам се родио
И ноћ која ме истерала из мајчине утробе
И проклет био овај град
Јер ја сад одлазим
Али једног дана ћу се вратити
И људи у овом граду тада ће видети
Како се срећа може брзо окренути
О благи Господе
Стигао сам до краја пута
Али увек постоји још једно место
Негде на крају пута
(Инспирисано традиционалном песмом "Окрутна Кети")
Нема коментара:
Постави коментар