Осип Мандељштам

Уз мрачне шуме, далеке, скривене,

Нек остану жита  и њиве непожњевене!

Чекамо госте незване и немољене,

Чекамо госте!

И нека иструли класје недозрело!

Они ће доћи на поље пожутело,

И наносити се нећемо, ни часно ни смело,

Својих глава!

Изгазиће нам они све њиве златасте,

Разроваће нам све гробнице тмасте,

Да реч кроз развезана уста нарасте

Уз крвав хмељ!

У колибе упашће почађене,

Уз пожар пијана звер ће банути...

Ни старачка их немоћ неће ганути,

Ни дечји плач!

Уз мрачне шуме, далеке, скривене,

Остављамо жита и њиве непожњевене!

Чекамо госте незване и немољене,

Дечицу своју!

1906.