И сад доле, на Атосу,
Дивно дрво још успева,
Низ зелену стрму косу
Божје име оно пева.
У келији свакој, исто,
Име Бога монах снује:*
Реч му је весеље чисто
Што од туге исцељује!
Свенародна, громогласна
Осуда на црне ризе;
Но ми знамо да је красна,
Јерес ова нас не гризе.
Сваког пута, кад љубимо,
Постајемо њезин слуга.
Безимену изгубимо
Заједно са речју љубав.
Јун 1915.
*имјабошци - руска религиозна секта, јавила се на Атосу 1910. год. По њиховом учењу Божје име и јесте сам Бог, а узалудно помињање имена Божјег тежак је грех, јер оно је неизговориво и тајно. После објаве синода да су секта, њени припадници су силом одведени у Русију и заточени су по удаљеним манастирима. Покрет се веома проширио и изазвао интересовање и симпатије у религиозно-филозофским круговима тога доба.
Нема коментара:
Постави коментар