Осип Мандељштам

Опремљен видом уских оса

Што сишу осу земље, земље осу,

Осећам све с чим сам се срео досад,

И свега се сећам што ме залуд осу.

И не певам, не цртам по странама голим,

Нит` гудалом црним желим да се јавим:

Само се у живот упијам и волим

Завист пред осама снажним и лукавим.

О, кад би како могла да ме вине,

Да ме нагна, бацив сан на смртну косу -

Жаока ваздуха и летње топлине

Да чујем осу Земље, Земље осу...

8. фебруар 1937.