среда, 13. септембар 2017.

ОД ЊЕ ДО ВЕЧНОСТИ - Ник Кејв

У соби број 29, тачно изнад мене
Живи једна девојка
Сузе ми крену и заплачем
На звук њених корака
Чујем како босонога корача по соби
Све три ове бесане ноћи
И чујем како плаче,
Вреле сузе пљуште
Цуре између подних дасака
Падају ми на лице, дочекујем их уснама!
Кораци и сузе, кораци, сузе!
Од ње до вечности
Од ње до вечности
Од ње до вечности
Читам њен дневник, легао сам на њену постељу
Помно испитујем сваку, ма и најмању, мрљу
Исцепао сам једну страницу, сакрио је под мајицу
Побегао кроз прозор, спустио се низ лозу
Побегао сам из њеног кошмара, и вратио се у свој!
У свој! О, у свој!
Од ње до вечнсоти! Сузе! Сузе! Сузе!
Кладим се да је нека нежна, учена душа!
Слушај знам да ће ти звучати чудно
Али док стојим овако, уха приљубљеног уз таваницу
Веруј ми, чујем најтужнији звук који сам икад чуо!
Кораци и сузе! На коленима је, плаче!
Од ње до вечности!

Нема коментара:

Постави коментар