Ови ланци туге тешки су, истина
А ови катанци не могу се отворити, не, ни са хиљаду кључева
Еј, тамничару, ти носиш окове које не видиш
И можеш своје бреме свалити на моја плећа
Али не можеш покопати сва она сећања
Ево ме! Куцам на Џоова врата!
Ово пола метра неба биће моје док не умрем
Куцам на Џоова врата. Идем све даље. Куцам на Џоова врата.
Еј чувару, предајем се, твоје песнице више ми не могу наудити
Знаш, ове руке никада неће опрати прљаве подове Вода Смрти
О проповедниче, приђи ближе, не бојим те се више
Само реци Ненси да не долази овамо
Реци јој да више не долази
Реци јој да не долази
И пусти ме да умрем са сећањем на њен загрљај
О, идем све даље. Куцам на Џоова врата.
О, ви краљеви дворана и предворја
Умрећете међу овим зидовима
А ја ћу ићи, све даље
Куцајући на Џоова врата
Ненсино тело је ковчег, над главом јој моја надгробна плоча
Ненсино тело је ковчег, над главом јој моја надгробна плоча
Она носи своје тело као ковчег
И носи хаљину златно-црвену
Носи хаљину црвену и златну
А пљачкаши гробова насрнуће на мој ковчег
И пре но што се охладим
То су врата на која куцам кад тражим Џоа
Ове руке никада неће очистити прљаве подове Вода Смрти
Не! Можете се крити! Можете бежати!
О, вама ће се тек судити!
О, можете бежати! И можете се крити!
Али ипак ће вам се судити!
Можете стрести своје бреме! Можете га стрести овде!
Док куцам на Џоова врата
Можете своје бреме свалити на моја плећа
Свалите своје бреме на моја леђа
Док куцам на Џоова врата
Али више ме не можете повредити
Док куцам на Џоова врата
Ad lib.
Нема коментара:
Постави коментар