Покрај океана уз светлост свеће.
Откоси детелине покошене.
А руке, као Шивине, дрхтеће
хтеле би оној што нема цене.
Сова се обрушава, кричи миш.
Безразложно шкрипи кровно крило.
Ту спаваш чвршће јер сниш
само оно што се већ збило.
Мирише на свежу рибу.
Газа се зелелуја, па клоне.
Луна зрацима поправља плиму
ко спадајуће панталоне.
Нема коментара:
Постави коментар