Пада снег; у мањини је сад човечанство.
А у току је Пинкертон-пир
и препознајеш себе кроз свако познанство,
за све прастари белег је крив.
Ком још награда треба за такво откриће;
све занеме у кварту на век.
Колко светла у звездане стаде парчиће,
ко кад чамац пред ноћ прими збег.
Не ослепи већ гледај и сам си сироче,
изван закона, отпадник, знај!
А у души празнина. Из устију поче
плам да избија, ти си ко змај!
А сад моли се, ко Назарећанин прави,
за самозване цареве две
полулопте, у чијим су рукама дари,
и за мирне у колевци сне.
Нема коментара:
Постави коментар