Ако је о звездам реч, оне су вечне.
То јест, ако је ту једна, све су у кући.
И зато је отуд могуће гледати увече
на нас овде, после осам, трепћући.
Небо изгледа лепше без њих. Али
освајање космоса је лепше ако
је са њима. Али не правећи ни мали
корак, већ са веранде, из фотеље, лако.
Као што је казано, половину лица у сенци
кријући, пилот спреман за лет,
живота, види се, нема нигде и ни
на једној задржати нећеш поглед.
Нема коментара:
Постави коментар