Ево зима је - оставља пета за собом траг.
Док се вани у дрвеној твари леди,
тек по путнику позна се кућни праг.
О будућности прича у сутон не вреди
кад и спомен у глухи сат
о врелини - празнина - кад видех те снену,
тело од душе ево баца сад
на зид, као столице сену
на зид у сутон свеће плам,
и под столњаком спојено с лугом небо
над силосним торњем од гаврана више вран
ваздух не избели ни оштрим снегом.
Нема коментара:
Постави коментар