Тихотвору, мој неми тихотвору,
ти што све узде плшиш теглећи,
којем ћемо живом створу
о животу и јарму нешто рећи ?
У поноћ, горе високо,
луна је као јаје на око.
Ти одломке гримаса и прашину
безумља стресаш у машину.
Како да тај брзопис по папиру,
брзопис гушћи него сируп,
намажем на кришку или кору,
како, мој тихотвору?
Нема коментара:
Постави коментар