Препознајеш ме по рукопису. У царству љубоморе
у све се сумња: у хартију, потпис, датум.
Чак и дете такве играчке изморе;
са луткама је боље. Престах у старту.
И сада, кад год налетим на цифру девет
са шијицом упитном (најчешће у цик зоре)
или на двојку, сетим се лабудице беле
што плови иза кулиса, док зној је
голица по носу, и ко да се мирис
обрће ко бројчаник телефон
или шифра сеф. На житу и српу се мирим
с банкротом, ипак, уштедех понеког сома!
Може још и да траје ова ситнина.
Кусур је бољи од лове, гелендер од стуба.
Гадећ се свилене пути, прва у инат
испед јахачица свих седа грива ступа.
Пре но што шкрипне даска, не зна мила амазонка,
да онда започеће истинско путовање,
зато што усне ублажују линију хоризонт,
а путник и да хоће не може да стане.
Нема коментара:
Постави коментар